Ivan Pavlović

Ivan Pavlović

Odrastao je u Ečki, u toplom domu sa roditeljima, bakom i starijom sestrom Jovanom, koja je bila tri godine starija od njega. Još kao dete bio je umiljat, poslušan i nežan, a posebno je voleo životinje – uvek je oko sebe imao mace, pse, pa čak i papagaje. Sa samo 12 godina postao je ujak i iz godine u godinu dočekao još šestoro sestrića koji su ga obožavali, a on njih još više.

Devet meseci je bio u vezi sa svojom devojkom, a dva meseca su živeli zajedno kada je otkriveno da je bolestan – nažalost, prekasno. Dve nedelje pre nego što nas je napustio, zaprosio ju je, sa željom da naprave svadbu, da završi vožnju, sagradi kuću i započne život koji je iskreno želeo. Sve je planirao, ali rak pluća četvrtog stadijuma, otkriven bez ikakvih ranijih simptoma, oduzeo ga je za samo četiri nedelje.

Radio je u jednoj fabrici u Zrenjaninu i vredno štedeo da kupi automobil. Od malena je voleo da ide sa tatom u lov i, položio je kasnije i za dozvolu i time je postao najmlađi lovac u svom društvu. Posebno je voleo kampovanje sa porodicom i prijateljima. Još kao mali rado je pomagao mami oko pravljenja torti, a kroz život je imao mnogo drugova koji su ga voleli kao rođenog brata.

Osnovnu školu završio je u OŠ „Dr Aleksandar Sabovljev“, a srednju u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“ u Zrenjaninu.

Voleo je muziku, gotovo sve žanrove, ali posebno su mu značile pesme:
– Romanija – Halid Bešlić
– Ivanova Korita – Ana Bekuta
– Moji su drugovi – Bajaga
– Samo je moj stari znao – Baja Mali Knindža

Živeo je tiho, voljeno, časno i s puno planova. Otišao je prerano, ali će njegova dobrota, smeh i toplina zauvek ostati u srcima svih koji su ga poznavali.